Ukoliko ste se upustili u vinski svet sigurni smo da ste naišli na dva često korišćena termina - somelijeri i enolozi. U većini slučajeva početnici navedena dva termina smatraju sinonimima, ali to je pogrešno.
U pitanju su dva potpuno različita zanimanja, jedan od njih je stručnjak za vina, dok se drugi bavi služenjem vina u restoranima.
Provešćemo vas ukratko kroz nauku o vinima – enologiju i osnove sve popularnijih zanimanja budućnosti – enologa i somelijera.
Enologija izvedena je reč od oinos (vino) i logos (nauka) i odnosi se na nauku posvećenu vinima, njihovom proučavanju, poznavanju. Takođe, enologija se bavi proučavanjem vinove loze, proizvodnje vina, odležavanjem, pakovanjem, degustacijom pa čak i marketingom.
Enologiju je bitno razumeti kako bi se nakon proučavanja grožđe pravilno transformisalo u vino. Ocem enologije smatra se Luj Paster koji je izučavao proces delovanja kvasca i bakterija, kao i fermentacije.
Titula enologa, priznata je u Francuskoj od 1955. godine i odnosi se na stručnjaka za vino koji demonstrira nauku o vinu. Enolozi imaju nekoliko uloga, od tehničara, biologa do hemičara, ali su pre svega izvrsni degustatori vina koji nadgledaju različite faze proizvodnje vina, od loze do stola.
Enolozi imaju odgovornost za procenu kvaliteta vina, s toga moraju imati naučna znanja o hemijskim i biološkim procesima koja se obavljaju tokom proizvodnje vina. Zbog toga je enologija postala krucijalna nauka u industriji vina.
Enolog mora da bude u toku sa tržišnim zahtevima, da prati tehničke, pravne i ekonomske resurse za proizvodnju. Učestvuje u svim bitnim odlukama u proizvodnji vina, ali i u vezi dizajna i korišćenja mašina kako bi se povećala efikasnost i kvalitet vina. Mora da vodi računa o higijeni u proizvodnim prostorijama, da obučava radnike u cilju lakšeg i boljeg obavljanja posla. Takođe, redovno obavlja hemijske analize svih vina.
Međutim, nije dovoljan samo enolog za dobro vino, važno je da grožđe bude kvalitetno, a ključni sastojak koji enolog dodaje jeste kreativnost pri formiranju finalnog ukusa. Kako bi enolog ostao pri vrhu u degustaciji vina, neophodno je da konstantno bude u vinskom svetu.
Somelijeri su obrazovane osobe, vrhunski poznavaoci vina koji daju preporuke krajnjim potrošačima, odnosno gostima u restoranima ili vinotekama. On uparuje vina sa jelima, brine o posluživanju iz adekvatnih čaša, temperaturi serviranja i dekantiranju.
Somelijer takođe ima i zadatak da bira vinsku kartu restorana, hotela, vrši kupovinu vina, vodi računa o uslovima skladištenja i obavlja druga vinska zaduženja. Odgovornost somelijera su i degustacije, demonstracije, događaji i kursevi koji se mogu organizovati uz svako vino.
Veoma je važno da somelijer poznaje novitete i da redovno prisustvuje što više degustacija i neprestano razvija enološko-gastronomsku kulturu. Savremeni somelijer mora znati da opiše i proda duh samog vina, njegov rečnik mora biti živopisan i opipljiv.
Dakle, somelijer je strastveni obožavalac svog zanata koji pretvara tu strast u umetnost za druge, ukratko, predstavlja most između sveta vinarija i potrošača.
Enologe ne treba mešati sa somelijerima iz više razloga. Bez rada enologa ne bi postojala vina, dok bez somelijera vina bi bilo. Enolozi prate kompletan proces proizvodnje, dok somelijerev rad počinje tek nakon flaširanja.
Dok enolozi kontrolišu proizvodnju i savetuju vinogradare, somelijer preuzima štafetu i preporučuje ga gostima uz preporuke uparivanja sa hranom.
Enolozi moraju dobro da poznaju vina, dok somelijeri osim znanja o vinima moraju da poseduju i kulinarske sposobnosti.
